Fruška gora jedne subote
Posle talasa niskih temperatura subotnje jutro je osvanulo na plus 1 što je bilo ohrabrujuće pred polazak na ovu akciju. Krećem u 6 sati od kuće, mirno jutro, nigde nikoga. Svraćam u pekaru na jedan mastan burek, da umirim creva pre polaska. Bus je već spreman i krećemo u dogovoreno vreme do klupskih prostorija gde čekaju i ostali učesnici. U Novom Sadu nam se pridružuje još troje planinara tako da nas je na kraju 26. Autobus napuštamo oko 9 sati na raskrsnici na Banstolu. Autobus se vraća u Sremske Karlovce gde će nas čekati. Mi konačno krećemo ka manastiru Velika Remeta. Snega ima manje od očekivanog, na plus temperaturi se topi brže nego što se dalo pomisliti. Prvih 2 km tabanamo po asfaltnom putu, povremeno prolaze automobili, dosta je frekventno, definitivno veliki bus ne bi prošao ovuda danas. Kod manastira Velika Remeta 15 minuta pauze, tih 15 minuta će biti norma za odmore kod sva tri manastira tj. četiri jer smo se na kraju se pokazalo kod Velike Remete bili dva puta.
Nakod predaha nastavljamo dalje ka Krušedolu. Staza je poznata, kretanje je delom otežano zbog neugaženog snega koji je sada mokar. Povremeno propadam do kolena u sneg. Srećom ima kraćih deonica gde je neko prošao pre nas pa se koristi prilika za predah. No, pošto staza uglavnom vodi nizbrdo držimo i dalje dobar ritam i stižemo do Krušedola. Kratak obilazak manastira, prilika da se nešto prezalogaji pa ajmo dalje. Sledi deonica kroz selo pa asfaltnim putem do manastira Grgeteg. Moglo se i preko njiva ali nigde traga nekog prethodnog prolaznika pa smo i mi odustali od pokušaja. Sunce je već dobrim ogrejalo na ovoj deonici, sneg se brzo topi.
Prelazimo potok, pa kontra maratonskom markacijom do raskrsnice gde transverzalna nastavlja desno a maratonska levo. Malo razmišljanja kuda poći? Dilema se sastojala u tome kojim putem krenuti a da se izbegne asfaltni put. Nešto malo razmišljanja, čekaj, ja nisam nikada ni išao ovom deonicom transverzalne staze do Velike Remete. Ajmo onda. Kod jednog trafoa markacija nas šalje desno, bacam pogled na GPS, vidim može i levo, ima i nekih tragova, krećemo za njima. Ubrzo se ukazuje visoki zvonik manastira. Spust kroz četinarsku šumu i eto nas ponovo pred manastirom. Kupujem teglu meda, nisam hteo jutros da uzmem i da je teglim celim putem, ovako na dva sata do cilja i nije problem da je nosim u rancu.
Penjemo se dosta strmom stazom do asfaltnog puta, prelazimo ga i stazom krećemo ka Sremskim Karlovcima. No, negde pre kote 226 nas tragovi ispred nas zavaravaju i umesto uzbrdo mi smo krenuli nizbrdo. Tako smo propustili priliku da preko Magarčevog brega bacimo pogled na Dunav. No, šta je tu je, stižemo u centar Karlovaca negde oko 15.20 časova. GPS pokazuje 23,4 km, vreme provedeno u hodanju 5 sati i 8 minuta a u odmoru 1 sat i 7 minuta. Visinska razlika u penjanju 423 metra a u spuštanju 605 metara. Na žalost nije bilo vrhova na ovoj deonici pa se ova akcija može svrstati u ravničarske treking akcije (po kriterijumima PSSV 🙂 )
izvor: zooxy1.wordpress.com
