Noćno pešačenje Subotičkom peščarom

by A. A. · 6. December 2015

“Iako nisam ljubitelj noćnih akcija, ovoga puta sam ipak rešio da se pridružim planinarima PK Spartak u tradicionalnom noćnom pešačenju koje se svake godine održava krajem novemra ili početkom decembra. Osim nas planinara, ovoj akciji su se pridružili i učenici OŠ Miloš Crnjanski na čelu sa nastavnikom Vitomirom Markovićem, našim planinarom. Posle okupljanja u prostorijama kluba i kratkog pozdravnog govora i davanja uputstava za učesnike ove akcije, krenuli smo na pešačenje nas 84 na čelu sa vodičem Zoranom Vukmanovim i Isom Planićem, organizatorom ove akcije. U relativno laganom tempu smo stigli do Šištaka, našeg najpoznatijeg subotičkog “brda”, gde nas je dočekao Stevo Vidaković, naš proslavljeni planinar, upalivči veliku logorsku vatru. Okupili smo se oko nje i uživali, pekući slaninu i kobasice koje smo poneli da nam se nađu “uzput”. Naravno, najviše su uživala deca nenaviknuta na ovakve izlete. Nakon popriličnog zadržavanja, krenuli smo ka jezeru Tresetište obeleženim pešačkim stazama, prateći žuti krug sa zelenim srcem. Nas desetak se odvojilo i krenulo brže napred, a većina sa decom je zaostala iza nas. Pravi trekingaški tempo, prijao je u hladnoj noći. Zagrejani i oznojeni, stigosmo i do Tresetišta, malo se odmorili, tek da se izduvamo i nastavili dalje. Uskoro smo se našli na Paliću, tačno u pola pet ujutru i nakon pređenih nešto više od 25 km kako je to i planirano, skoro sat ranije od dogovorenog vremena. Kako je na prvi jutarnji autobus do grada trebalo čekati poprilično, nas četvoro smo odlučili da nastavimo do grada peške. Ostali već nisu imali snage i ostali su da sačekaju bus i ostatak naše grupe. Do grada smo stigli istovremeno sa autobusom koji je pokupio ostatak grupe i učenike. Posle 35 kilometara pešačenja, prešavši jedan mali maraton, stigoh kući i do svog omiljenog kreveta. Čini mi se da nisam ni dotakao kravet a već sam utonuo u san.”