Krn (2244 mnv) je slovenačka planina od dve hiljade metara i najviša planina u Krnskim planinama.

Nadm. visina 2.244 m
Koordinate 46 ° 15′58.752 ″ N 13 ° 39′31 ″ E Koordinate: 46 ° 15′58.752 ″ N 13 ° 39′31 ″ E
Geografija
Krn se nalazi u Sloveniji
Lokacija: Slovenija
Planine Julijskih Alpa

Krn (2244 mnv) je slovenačka planina od dve hiljade metara i najviša planina u Krnskim planinama.
Udaljenost Krna od Jadranskog mora je samo 50 km vazdušnim putem. Krnska grupa zauzima krajnji jugozapadni kraj
Julijskih Alpa, okružen sa svih strana dolinama Soče i njenim pritokama Lepenjicom i Tolminkom. Na prelazu Prolaz,
grupa kontaktira planine Bohinj. Zanimljivost ove grupe je da njeni padini strmo padaju do vrlo male visine,
što im daje izgled. Severne padine su u nižim predelima stenovitije i šumovitije, a na jugoistoku postoje
travnate stidnice koje su ispod grebena stjenoviteje. Ove padine padaju do reke Soče. I sam Krni ima moćan
zapadni zid, najlepše vidljiv iz Kobarida ili Drežnice.

Uz obronke Krna, na nadmorskoj visini od oko 400 m, na terasi su navedena sela Krn, Vrsno, Drežnica, Drežnica Ravne,
Magozd i druga, iznad kojih se nalaze pašnjaci koji su i danas živi.

U podnožju planine nalazi se jezero Krn, koje je najveće visoko planinsko jezero u Sloveniji, između Lemeza i Malog Šmohora.

U planinama Krn postoje neke geološke atrakcije. Na putu od planine Kuhinja nalazi se međuglavni moren,
jedan od najvećih na Alpama. Crveni rub koji je sastavljen od starijih stena geološka je posebnost.

Čitava planina je puna ostataka Drugog svetskog rata, jer su se ovde odigravale najkrvavije borbe.

U različitim delovima planine dolazi i do velikih kolapsa, klizanja blokova i kamenja i klizišta kao posledica
zemljotresa 1998. i 2004. Dakle, velike promene primećene su na padinama planina oko doline Lepena i u
poplavi doline Tolminke. bilo je mnogo planinskih staza.

Pristup
Krn ima mnogo markiranih staza i jedan je od najposećenijih vrhova. Takođe je deo Slovenske planinske staze.

Iz Lepene (680 m) pored jezera Krn (1394 m) 4 sata 30 min – 5 sati;
Od kolibe na planini Kuhinja (991 m) 3 – 4 sata;
S Komne 4 sata 30 min;
Sa planine Razor preko obronaka Tolmin Migovec, planine Dobrenjščica, Prehodci i Batognica 6 – 8 sati;
Sa planine Polog, pored izvora Tolminka na Prehodču 6 sati;
Iz Drežnice (554 m) duž penjačke staze Silva Korena sa direktnim spuštanjem u svetište Gomiško 4 sata i 30 minuta;
Od Drežnice (554 m) lakšom stazom oko Kozljaka 5 – 6 sati;
Od Drežnice (554 m) duž zahtjevne zapadne staze, pored bivaka na Črniku u trajanju od 5 sati;
S planine Zaplč (1200 m) preko Krnčice 5 sati.

Prikazi
Visina čini vrh vrlo scenskim. Na severu vidimo vrhove Mangrt, Jalovec, Mojstrovk, Prisojnik i Triglav, na istoku planinski lanac Karavanke i viši vrhovi Kamniško-Savinjskih Alpa, na zapadu Stol (1673m) i Kanin, a na jugu susedni vrh Batognice. Od Krna, severozapadno, leži slikoviti i malo posećeni greben sa najvišim vrhom Krnčice, poznat uglavnom iz bitki iz Prvog svetskog rata.

Kolibe
Ispod vrha Krna, s njegove južne strane, nalazi se sklonište Gomišček (2182 m), a na njegovom severnom podnožju stoji Planinarski dom kod jezera Krn (1385 m). Najčešća polazišta su Lep dr. Klement Jug i dom na kuhinji iznad planine Vrsni.

Jezero Krn
Glavni članak: Krnsko jezero.

Jezero Krn
Krnsko jezero (takođe Veliko jezero ili Polje jezero) je najveće jezero u Sloveniji. Jezero je dugačko 390 m, široko 150 m i duboko 17,5 m. Nivo vode fluktuira za oko 2 m, a najviši nivo početkom ljeta. Ledenskog je porekla i nalazi se usred krškog sveta (krško jezero) ispod Krna (2244 m) i Batognice (2164 m), a na najužem delu je upletena između Lemeža (2042 m) i Malog Šmohora (1939 m). U jezeru živi bogat život koji je u velikoj opasnosti zbog velikog priliva hranljivih materija. On je ljeti posebno velika prijetnja plivačima. Nedaleko je Planinarski dom kod jezera Krn.

Fronta Isonzo
Krn je bio bojno polje i poželjno odredište sa obe strane za vreme Sonskog fronta. Italijani su izabrali vrh ubrzo po dolasku u Kobarid, a 29. maja 1915. komanda je premeštena u Drežnicu upravo da bi se olakšala koordinacija napada na Krnske planine. Krn je bio od strateškog značaja uglavnom zbog toga što će nakon okupacije lakše prodrijeti u dolinu Tolminke, iza leđa austrougarskih snaga koje su boravile na tolminskom mostu.

Italijanske alpske planine u Krnu
Alpini, elitna planinska jedinica italijanske vojske, pokrenula je napad na Krn 31. maja, ali su ga austrougarske trupe sprečile da prodru u Lopatnik. 2. juna, 85. četa iz Zaprikrajskih Alpa zauzela je 2102 ugao Krnčice i uspešno branila greben do daljnjeg. 16. juna vrh vrha alpske Susa razišao je vrh Krna s ovog grebena, a bataljon Ekilles napao je Kozljaka. Branioci su Talijane primetili tek kada su im prišli sa 50 metara, pa odbrana nije uspela. Alpini su tokom artiljerijske paljbe napali austrougarske vojnike i osvojili vrh nakon napada nožem. Više od 200 opkoljenih Mađara se predalo, a Italijani su toga dana zarobili 314 branioca.

Iako Italijani nisu iskoristili strateške prednosti koje je ponudio osvojeni vrh na Krnu, napravili su ozbiljne probleme Austrijancima i ogromne žrtve. Italijani su na vrhu uklesali pećine u koje su postavljeni topovi i mitraljezi. Većinu problema stvorila je priroda, jer je mnogo vojnika umrlo od udara groma. Krn je zbog toga dobio nadimak “Pico delle folgori”, ili Gora upucana. Italijani su izgubili više od 10 000 vojnika u prvim napadima, čak i pre nego što je počela prva bitka Isonzo.

Krnova zlobna odbrana
Sredinom oktobra 1917. austrougarska 50. divizija napala je deo od vrha Krna do sela Dolje. Batognica je uspešno zauzeta, a vrh Krna alpini su branili do zadnjeg. U međuvremenu, 3. gorska brigada je uspela da uđe u selo Krn i odveze italijanske vojnike do grebena Krna, gde su austrijski vojnici bili zatvoreni do sledećeg jutra. Ali za Italijane je do tada sve izgubljeno, a 50. divizija je do večeri zarobila 7.000 zarobljenika i 90 topova. 25. oktobra IV je došao u Krn. bataljon galicijske 80 pešadije i 50. divizija uspeli su da se spuste u dolinu Soče i pomognu u potjeri za Italijanima iz reke Soče.

Italijansko ime za Krn
Tokom osvajanja slovenačkih vrhova, Italijani su tome dali svoja imena. Batognica je tako nazvana Monte Rosso ili zbog karakterističnih stijena crvene krede ili zbog prolivene krvi, a Skutnik je dobio ime Punta Vallero zbog poručnika Valeria Vallere, koji je pao u napadu na vrh Krna. Krn su zvali Monte Nero zbog pogrešnog prevođenja. Prema izgovoru, „Krn“ je napisan kao chrn i zaključio je da zapravo znači „crn“. Crno je nero na italijanskom.

prevod is slovenskog jezika, izvor: wikipedia