IZVEŠTAJ SA AKCIJA: Rám-szakadék, Dobogó-kő 699m, Prédikálószék 639m, Vadállókövek Pilis, Mađarska – 12.07.2025
Iako mi se još uvek sležu slike i predivni momenti proživljeni na Prokletijama, nisam mogla da ostanem kod kuće ni proteklog vikenda. Pozitivno ludilo me je nateralo da odem na još jedno posebno mesto.
Tri planinarska kluba: PSK Spartak Subotica, PD Panonci Subotica i PD Magleš Valjevo su izveli zajedničku akciju u Mađarskoj, na Višegradskoj planini, iznad sela Demeš.
Puno sam se naslušala i pročitala o raznolikosti ovog predela iznad Dunava. Ono što sam videla na terenu je posebna priča. Vozila smo ostavili pored samog Dunava u hladu topola. Prošli smo kroz lepo uređeno selo i lagano uz potok, ušli smo u šumu. Ovo mesto je prava oaza za izletnike. Na svakih stotinak metara su postavljeni stolovi i klupe. Tako je sve do ulaska u kanjon Ram Sokodek.
Potok Malom izvire iznad Demeša. “Malom” znači “mlin”, pa je verovatno nekada pokretao neki vodeni mlin u selu ili niže niz tok. U dužini od oko jednog kilometra, formira jedan poseban ambijent. Neverovatno je da jedan tako mali potok može da napravi ovako dramatičan prostor. Stene koje se izdižu visoko iznad njega, izgledom, izazivaju nevericu. Duž kanjona, potok formira niz manjih vodopada i kaskada. Aktivan je tokom cele godine, ali u ovom periodu nije obilovao vodom. Prolazak kroz njegove uske prolaze, metalni rukohvati, merdevine, mostići i andezitne stene…donose pravu avanturu. Uprkos tome što je deo staze koji prolazi kroz kanjon kratka (oko 1 km najstrmijeg dela), geološki je jedna od najzanimljivijih lokacija u Mađarskoj.
Cela oblast planine Visegrad, sastoji se pretežno od andezita i andezit-tufa. Ove stene su proizvod vulkanske aktivnosti koja je trajala tokom neogena (pre oko 10–15 miliona godina). Tokom erupcija, lava i vulkanski pepeo nataložili su se u slojevima, koji su se kasnije stvrdnuli i dali osnovu današnjoj planini. Kroz milione godina, voda je oblikovala pejzaž.
Nakon izlaska iz kanjona, ušli smo u bukovu šumu. Napravili smo pauzu pored izvora, a onda smo nastavili dalje. I ponovo je bilo kao da smo u nekom parku. Malo, malo pa smo nailazili na klupe i stolove za odmor. Naravno, nismo svuda zastajkivali. Cilj nam je bio neka vrsta planinarskog doma na najvišoj tački današnjeg pešačenja, Dobogoko, na 699 metara. Posle izlaska na nekoliko prelepih vidikovaca sa pogledom na Dunav i okolinu, stigosmo na ovo popularno mesto. Da, veoma je popularno i privlači mnogo posetilaca. Postoji mnogo razloga za to: restorani, lagane staze za pešačenje, staze za bicikliste, vidikovci, a zimi i staza za skijanje i sankanje. Zadržali smo se na ovom mestu da ručamo, a onda smo nastavili dalje.
Da bismo malo skratili putanju, spustili smo se stazom za skijanje. Jedno zanimljivo iskustvo. Spust bez skija po velikom nagibu. Kolena su malo vrištala, ali smo izdržali. Sledi još malo šumskih predela i prelepo uređene staze. A onda spektakl na vidikovcu Predikalosek (propovednička stolica). Ovo je jedna od najpoznatijih i najlepših tačaka Višegradskog gorja. Odavde se pruža spektakulatan pogled na veliki meandar Dunava i gradove Višegrad, Nođmaroš i Estergom. Na vrhu se nalazi drveni vidikovac koji dodatno poboljšava panoramski pogled.
Završnica pešačenja je išla preko grebena čije ime, Vadallo-kevek, bi moglo da se prevede kao „okamenjene divlje zveri“. Ovo je bila, barem za mene, najlepša i najuzbudljivija deonica naše rute. Tehnički je dosta zahtevan, ali zato smo imali pravi avanturistički doživljaj. Teren je strm i stenovit. Ima niz upečatljivih kamenih formacija koje dominiraju na grebenu. Ima delova gde je neophodna upotreba ruku. Sve je to nagrađeno fantastičnim pogledom na Dunav i okolinu.
Pred ulazak u selo Demeš smo napravili malu pauzu za odmor pored kapele Svete vode. Spustili smo se do Dunava, do naših vozila. Presvukli se i osvežili se. Drugari iz Valjeva su produžili za Slovačku, a mi smo svratili u Sent Andreju, gradić na obali Dunava. Nalazi se na samo 20 kilometara od Budimpešte. Poznat je po svom srpskom nasleđu. Ima snažnu vezu sa srpskom zajednicom koja se ovde naselila tokom 17.veka. Uske kaldrmisane uličice, široki trgovi, živopisne stare kuće, mnoge pravoslavne crkve, brojni muzeji…daju ovom gradiću poseban šarm. Na obali Dunava, zapravo njegovom rukavcu, može se uživati u brojnim restoranima i kafićima. Mi smo imali tek toliko vremena da prošetamo ulicama, trgovima i kejom. Naravno i da nešto pojedemo i popijemo.
Bio je ovo još jedan savršen dan u prirodi. Uživala sam u svakom koraku. Ni ovo putovanje ne bi bilo toliko lepo da nismo okruženi divnim ljudima.
