Proleće u peščari :)

PK Spartak, Subotica
“Proleće u peščari”
vodič Z. V.
broj učesnika 64 od toga celu stazu prepešačilo 25 učesnika

Trasa: Palić, centar – Majkin salaš – Tresetište – Radanovačka šuma – Makova sedmica – Daščanska šuma – Majdan – Kelebija, državna granica

Druga akcija iz serijala “Četiri godišnja doba u Subotičkoj peščari” privukla je 64 učesnika od kojih je bilo bar dvadesetak potpuno novih lica. Očigledno je da je reklamiranje akcije u lokalnim medijima imalo efekta.

Tačno u 8 sati krenula je duga kolona iz centra Palića ka Majkinom salašu odaljenom oko 2,5 km. Od Majkinog salaša počinje “Pešačka staza kroz Subotičku peščaru” obeležena zelenim srcem u žutom krugu. Držeći se obećanja i zadatog tempa od 5 km na sat prvi predah sam dao tek nakon skoro 8 km na jezeru Tresetište. Desettak minuta predaha i “opipavanje pulsa” kod učesnika, naročito kod onih koje ne poznajem. Vidim da iako nije lako na svakom licu blista osmeh zadovoljstva što su danas baš tu gde jesu. Ok, idemo onda dalje ne menjajući ništa.

Smenjuju se osunčani i osenčeni delovi, prija i na suncu i u hladu. Tempo ništa sporiji, kolona se pomalo razvlači ali to tako ide. Na Makovoj sedmici prvu ponudu za odvajanje prihvata desetak učesnika. Oni nastavljaju ka centru gde će sačekati autobus. Za njih je nepunih 17 km dovoljno.

Ostali ne gubeći ni časa nastavljaju dalje, ja sačekujem i one poslednje iz kolone kako bih ih uputio na autobus. Odmah zatim hitam da sustignem čelo koje sam prepustio iskusnim trekingašima koji valjda još malo dodaju gas i ubrzavaju na tempu pešačenja. Srećom asfaltni put nije daleko, zastajemo kako bi smo ispratili i one koji će nakon 19 km završiti pešačenje na okretnici Makova sedmica. I njiima hvala što su danas deo dana proveli sa nama.

Dalje ne moramo žestoko, no pauza će biti tek nakon dvadesetak minuta hoda, u podnožju Šištaka, tog kultnog mesta subotičkih planinara. Velikodušnih pola sata pauze svi sa oduševljenjem prihvataju izležavajući se po travi sakupljajući snagu za preostalih 12-13 km.

Nakon predaha sledi “žestok” uspon na Šištak pa nizbrdo hvatajući zalet za čas stižemo do peštanske pruge. Prelazimo brže nego što je naišao teretni voz sa dvadesetak vagona i već hitamo ka poslednjoj odstupnici za danas. Nakon nje preostaje nas 25 ornih i spremnih da se upusti u odlučujuću borbu sa preostalim kilometrima. Tempo ne jenjava, računam brzo u glavi, ne vredi da žurimo jer je i onda pitanje hoćemo li stići na onaj autobus u 14:55. Bolje biti opušteniji i doći kasnije pa imati vremena za sladoled ili pivo kod prodavnice koje nadam se radi i nedeljom ceo dan.

Pauza kod Majdana rešava dileme, bus u pet do tri ne stižemo, idemo na onaj naredni kako je i planom predvidjeno. Nakon odmora kraj jezera Majdan sledi finiš. Sve se češće i glasnije čuje reč pivo. Bože, pomisliće ovi novi učesnici da smo neke velike pivopije.

Nakon 32 km pešačenja stižemo na okretnicu. Okupacije prodavnice je bila kratka ali efikasna. Gotovo svi su iz nje izašli sa staklenim ili limenim ambalažama na kojima su bili razni natpisi: Jelen, Lav, Nikšićko…dobro, bilo je i Coca Cole, Knjaz Miloša….Sumiraju se utisci, nije lako ali u tome i jeste stvar. Onda je osećaj zadovoljstva valjda veći i slađi.

Vidimo se na preostale dve akcije, letnjoj i jesenjoj. Kada? Bićete na vreme obavešteni 🙂

izvod: PSK Spartak i wikiloc