Ovde sve počinje

O tome koliko je teško i neobično biti planinar u gradu koji je od najbliže planine udaljen 115 km napisane su mnoge priče. Ali i te teškoće se daju savladati ako se nešto želi i voli. Mnogi su iz ovog grada ispenjali vrhove najviših kontinenata, Elbrus, Kilimandžaro, Denali, Akonkagva, Mont Everest…svaki je popeo bar jedan subotički planinar.

Pre nekoliko godina je merenjima utvrđeno da ja na teritoriji Bačke najviša izmerena nadmorska visina od 141 metar. Po starim kartama ta kota se naziva Đombe. Zahvaljujući razumevanju Vojske uspeli smo dobili dozvolu da se popnemo na Đombe 2004. godine. Od tada smo gotovo svake godine bar jednom organizovali ovu akciju. Na njoj se osim planinara našeg kluba pojavljuju i građani Subotice, učenici škola, studenti, rekreativci.

Od 2005. godine uspon na Đombe organizujemo u čast uspona Ise Planića na najviši vrh sveta. Krajem maja, kada nam slobodni termini dozvole organizujemo ovu akciju. Tako je bilo i ove nedelje, 19. maja kada je prepun autobus Suboticatransa dovezao učesnike, njih oko 60, do poslednje autobuske stanice, Kelebija državna granica. Tu je već bilo desetak učesnika tako da je ukupan broj nakon prebrojavanja iznosio 69.

Pripadnici pogranične policije su već spremno iščekivali naš dolazak. Nakon 2 km pešačenja stigli smo na Đombe. Zajedničko fotografisanje na vrhu za uspomenu u čast još jedne uspešne akcije. Nastavljamo dalje, ne zadržavamo se mnogo da ne remetimo policajcima redovno obavljanje službenih aktivnosti. Pauzu pravimo kraj jezera Majdan gde svi koji imaju planinarske knjižice dobijaju pečat vrha.

Već ustaljenom stazom kroz Daščansku šumu nastavljamo pešačenje ka „Srpskom šoru“ i dalje ka Hali sportova gde se akcija nakon pređenih 14,2 km završava.

izvor: zooxy1.wordpress.com